Psihoterapija

Psihoterapija je metoda lečenja psihijatrijskih poremećaja i najrazličitijih psiholoških
poteškoća koji se zasniva na principu vođenja strukturisanog dijaloga, komunikacije,
iskazivanja emocija i ponašanja u relaciji lekar-pacijent. Cilj psihoterapije je pre svega
redukcija simptoma i poboljšanje opšteg funkcionisanja pacijenta, a onda i rad na celokupnoj
ličnosti sa krajnjih efektom osnaživanja konstruktivnih obrazaca i mehanizama za nošenje sa
svakodnevicom, i pomoć u segmentima gde postoji problem. Od značaja je naglasiti da je u
psihoterapijskom procesu ključan odnos koji se formira između terapeuta i pacijenta.
Psihoterapija u svom strukturisanom obliku se primenjuje od sredine 19.veka. Sa protokom
vremena, razvijale su se brojne teorije ličnosti i na njima zasnovani odgovarajući
psihoterapijski modaliteti.
Sam proces psihoterapije zahteva poštovanje izvesnih pravila i od pacijenta a i od terapeuta.
Ovo se odnosi na seting – terapijsku seansu koja je strogo strukturisana u smislu mesta gde se
terapija vrši, vremena kada je zakazana, dužine trajanja seanse, broja seansi na nedeljnom,
odnosno mesečnom nivou, načina plaćanja. Poštovanje setinga znači i poštovanje same
psihoterapije, terapeuta i sebe.
Najrazličitije su indikacije za primenu psihoterapije, od onih koje se tiču rada na sebi sa
ciljem unapređenja kvaliteta života, do onih čiji je cilj pomoć u razrešavanju brojnih
psihijatirjskih poremećaja. U odnosu na sam cilj, uz sagledavanje sveukupnih kapaciteta i
preferencija pacijenta, određuje se i najbolji modalitet psihoterapije u datom trenutku.
Psihoterapija je kontraindikovana kod pacijenata koji je ne žele, misle da im pomoć nije
potrebna, ili kod onih čiji kapaciteti to ne dopuštaju.
Sam pristup može biti individualni ili grupni. Grupa može biti otvorena ili zatvorena, sa
manjim ili većim brojem članova, zavisno od strukture grupe, i cilja kao takvog. Trajanje
psihoterapijskog procesa je individualno i različito, uglavnom od nekoliko meseci do više
godina.
Aktuelno u svetu postoji na desetine modaliteta psihoterapije, od onih manje strukturisanih do
visoko strukturisanih, od površinskih sa fokusom na ovde i sada, do dubinskih sa fokusom na
unutra i iza-kognitivno bihejvioralna terapija, transakciona analiza, geštalt terapija,
psihodinamska psihoterapija, psihoanaliza, sistemska porodična terapija, šikzal analiza, shema
terapija i brojne druge. O kom god pravcu terapijskom pravcu da se radi, krajnji cilj svakog
od njih je pomoć pacijentu.