Nutricionistički plan predstavlja strukturisani individualno propisan plan ishrane sa ciljem
popravljanja zdravstvenog stanja, normalnizacije telesne mase, i održavanja sveukupnog
balansa unetih hranljivih materija i funkcionisanja organizma.
Odgovarajuća ishrana pospešuje psihijatrijsko i somatsko lečenje obolelih od poremećaja
ishrane, gojaznosti ali i drugih psihijatrijskih poremećaja. Postoje brojna istraživanja koja
dovode u vezu način ishrane sa izvesnim psihijatrijskim poremećajima. Hrana koju unesemo,
makronutrijenti, se u telu razgrađuje u mikronutrijente koji se dalje koriste za energetske
procese u organizmu. Bilo koji disbalans dovodi do trpnje svih organskih sistema, što se pre
ili kasnije reflektuje i na psihičko zdravlje. Stoga, ishrana je izuzetno bitan faktor u očuvanju
dobrog zdravlja ali i u lečenju psihijatrijskih poremećaja i somatskih bolesti.
Nutricionistički plan kod obolelih od poremećaja ishrane ima za cilj da pacijent postepeno,
stručnim doziranjem odgovarajućih namirnica i merenjem kalorijskog unosa, povrati
normalnu telesnu masu i reintegriše naraušene funkcije organizma. Kod gojaznosti, cilj je isti
a postiže se po istom principu s tim da se razlika odnosi na kvantitatini unos hrane.
Za sastavljenje individualnog nutricionističkog plana neophodan je pregled nutricioniste. On
se sastoji u merenju ukupne telesne mase, kao i telesnog sastava (procenat masnog tkiva,
mišićnog tkiva, vode u organizmu), potom telesne visine, računanje aktuelnog indeksa telesne
mase (BMI) i poželjnog, ciljnog BMI. Na pregled je potrebno doneti proširene biohemijske
analize i dodatne analize zavisno od toga da li se pacijent leči od neke bolesti. Od analiza je
poželjno uraditi sledeće: krvnu sliku, leukocitnu formulu, elektrolite-Na, K, Cl, bikarbonate,
fosfor, ureu, kreatinin, glukozu, HbA1c, holesterol, HDL i LDL holesterol, trigliceride, ALT,
AST, LDH, albumine, totalne proteine, Fe, fT4, TSH, vit D. Uzima se anamneza ishrane od
pacijenta na osnovu koje se dolazi do podataka o tome šta pacijent inače preferira u ishrani.
Kada su u pitanju poremećaji ishrane i gojaznost, često je potrebno da pacijent vodi dnevnih
ishrane čime se stiče uvid u količinu hrane i vrstu hrane koju oboleli jede tokom dana. Na
kraju, na osnovu svega navedenog, nutricionista sastavlja odgovarajući individualizovani plan
ishrane za pacijenta – nutricionistički plan.
Kada treba posetiti dijetetičara nutricionistu
– Ako Vam je dijagnostikovana akutna ili hronična bolest
– Kod pojave alergija i različitih alergijskih manifestacija
– Prekomerne telesne mase
– Kod poremećaja normalnog funkcionisanja gastrointestinalnog trakta, visokog umora,
pospanosti
– Poremećaja ishrane (anoreksija, bulimija, kompuzivno prejedanje)
– Izbor posebne dijete zbog razvoja različitih bolesti, potreba za promenom ishrane zbog
trudnoće, vegeterijanstva, prisustva gojaznosti i metaboličkih poremećaja.
– Ishrana sportista bilo da se sportom bave profesionalno ili rekreativno
Nudimo
Rešavanje problema vezanih za ishranu u smislu izbora i kombinacije namirnica, načina
pripreme, fiziološkog i terapijskog aspekta hrane, zatim kako, koliko i kada jesti. Planiranje

zahteva da se prethodno utvrdi stanje ishranjenosti i telesnog sastava, koje služi i kao
pokazatelj da li je ishrana do momenta ispitivanja bila pravilna. Usluga dijetetičara uključuje:
– Analizu biohemijskih i drugih laboratorijskih ispitivanja
– Funkcionalna ispitivanja
– Antropometrijska merenja
– Sastav tela (masti, tečnost, kosti, mišična masa)
– Kontinuirano praćenje
– Modifikaciju jelovnika
– Motivaciju
Pri ponovnom susretu tj. kontroli procenjujemo efikasnost dijetoterapije i ponovo analiziramo
sastav tela. Sam nutricionistički plan podrazumeva propisanu individualno prilagođenu
ishranu, ali i režim uzimanja hrane, koji čine tri glavna obroka i dve/tri užine. Ukoliko postoji
potreba, privremeno se može vršiti suplenemtacije izvesnih vitamina i minerala. Dalje
praćenje zahteva redovne nutricionističke kontrole sa potrebnim korekcijama režima ishrane.
Program našeg stručnog tima individualno se prilagođava Vašem tempu i stilu života,
uzimajući u obzir zdravstveno stanje, dosadašnje navike u ishrani, prirodu radne aktivnosti
kao i gastronomske afinitete.
” Neka Tvoja hrana bude Tvoj lek, i neka Tvoj lek bude Tvoja hrana” Hipokrat